Petar Lukovic u Potočarima (Photo: G. Necin)
Petar Lukovic u Potočarima (Photo: G. Necin)

Nešto, ne dao Bog da kažem neko, što se odaziva na ime Radenko Tošić, a pripada klanu nacionalno ostrašećeno-osvješteno-osveštanih nacionalističkih pera s Balkana upeo se nedavno da napiše nešto što se tekstom zvati ne može. To pokvareno srpsko-nacionalističko pero, a preko Nove Srpske Fašističke Misli je odlučilo da napadne kolege sa E-Novine Petra Lukovića, Gorana Necinog i Paulinu Janusz te uz njih i one koji su im se pridružili u Srebrenici i Potočarima uz 18.-tu godišnjicu genocida koji su počinili Tošićevi idoli Radovan Dabić Karadžić i Ratko Mladić.

Tako ovo ostrašćeno pero piše:
Kad god nabasam na neki tekst sa E – NOVINA, koji potpisuje njihov čuveni kolumnista, prisjetim se Markiza de Sada. Nije to samo 365 dana Sodome i Gomore, nego mnogo, mnogo više. Traje to od kad nadahnuti roker piše kolumne. Sve se svodi na zlostavljanje. Dok piše o zlostavljanju muslimana u prošlom ratu, osvetničko pero i neimar subverzivne, podzemne misli, mentalno zlostavlja Srbe. Sadomazohizam za početnike. Sadističkog iživljavanja ima na pretek, a mazohizam je u tome što ostrašćeno pero uporno godinama živi sa narodom koji ima „genocidne namere“ i čiji su „fašistički koreni“ zgotovili  genocid. Otvoreno smo društvo, svako može slobodno da se kreće i da ide tamo gdje misli da će se osjećati dobro. Ali ne, on ostaje ovdje da se samomuči.
Vidim Tošić pokušava da nam pokaže svoje opšte znanje spominjanjem De Sada, Sodome i Gomore, braneći ono što su počinili Mladićevi stručnjaci za masovna pogubljenja. Zamislite samo ovom “stručnom” peru je zasmetalo što su Luković, Necin i drugi otišli u Srebrenicu da se poklone žrtvama genocida te da odaju poštu hiljadama onih koji su ubijeni samo jer se nisu zvali Radenko, Radovan ili Milorad. Poklonjenje žrtvama, isto onako kako je to uradio Brandt u Njemačkoj, Tošiću je sadomazohizam vjerovatno zato što Luković kao “pravi Srbin” nije osveštan od strane Pahomija, Filareta ili Vasilija Kačavende došao da proslavi ime onog monstruma koji je zaklao novorođenče jer je bilo gladno i plakalo. Ovo ugledno srpsko-zločinačko pero ne staje na de Sadu pa nastavlja:
Luković i drigovi "jedu" ćevape i piju pivo (Photo: G. Necin)
Luković i drigovi “jedu” ćevape i “piju” pivo (Photo: G. Necin)
Bez obzira na kilavo ljeto, ono malo Srba što ima viška para odlazi na more. I dok se malograđanski mentalitet seli na Sredozemlje, buntovni kolumnista, raspamećen zbog srpske ravnodušnosti spram zločina, demonstrativno i teatralno, teleportira se glavom i bradom na stratište. Juli mjesec je kao stvoren za viktimizaciju. Dobra prilika za politikante svakojake fele da se okoriste instrumentalizacijom patnje i narativizacijom tuđe nevolje. Ako pri tome padnu neki ćevapčići, punjene paprike, i neizbježna teletina, kud ćeš bolje? Dok se nestašni stomak suočava sa pivom i telećom čorbom, odgovorna glava se suočava sa prošlošću. Tema je memorijalna. Zločini „krvoloka“ Ratka Mladića i njegovih „raspomamljenih četnika“. Kolumnista se užasava malograđanštine, ali ovo čavrljanje o zločinima uz teleću čorbu i ćevape podsjeća na malograđane. Na one što u sigurnosti doma svoga uz nedjeljni ručak čitaju crne hronike. Za apetit i probavu dobro dođe malo strave i užasa. Te tako i društvo na teferiču. Srbi su na jelovniku. Apetiti su porasli dok ih vladajući trijumvirat nabija na evroatlanski kolac.
 
Vidite kako Tošić vjerovatno ispaćen siromaštvom srpskog naroda pod čizmom Milorada Dodika i njegovih harangi ne može doći do normalne hrane pa je sanja i samim tim je stavlja pred mrskog mu Lukovića da opravda napad na čovjeka koji je došao da se pokloni nevinim žrtvama. Eh, tu se Tošić prešao. Na slikama koje je objavio kao ilustraciju svog “traktata” nema ni ćevapa, nema ni punjenih paprika, ni teletine, ni piva ni teleće čorbe. Jadan ogladnio i ožednio, sanja, pa Lukoviću pripisuje. Tošiću je očito zasmetalo i to što je Luković uspio skupiti grupu pametnih, obrazovanih i svjetskih građana većinom onih koji ne pripadaju islamskoj vjeri da u Srebrenici govore o zločinima i surovosti onoga što su njegovi idoli počinili. Izdali su “svetu srpsku stvar” jer su odlučili biti ljudi, a ne životinje koje pod plaštom SPC-ovih pedofila, seksualnih manijaka i psihijatara poput Doktora Dabića i što su odbili da slave krvnike i ubice kojima nije bilo dovoljno što su pobili hiljade duša nego su ih još i preturali po inim masovnim grobnicama.
Ljetna škola - mjesto zločina (Photo: G. Necin)
Ljetna škola – mjesto zločina (Photo: G. Necin)

Nakon slikovitog prikaza kolumnista u pismenoj formi najavljuje smrt genocidu. U cilju fašizacije srpskog društva Srebrenicu izjednačava sa Gernikom. U opuštenoj atmosferi Ljetne škole razgovara se o „nezapamćenom julskom genocidu 1995.g.“, tj. „o svemu: o pravdi, o zločinu, o odgovornosti, o ratu, o pomirenju, o budućnosti“.  Brutalno se manipuliše žrtvama. Prisutni su profesori sa američkog i australijskog univerziteta, doktori nauka, studenti iz Poljske, BiH, Češke, Makedonije i zgodna i šarmantna Paulina. Sve se odigrava „usred Memorijalnog centra, dva metra ispod zemlje u skromnoj, maloj dvorani, savršenoj za diskusije.“ Evroatlansko podzemlje na djelu. Jede se i pije. Usta puna ćevapa, Dodika i Tadića. Tako se nekako završava još jedna lukovština samoprozvanog političkog zastupnika srebreničkih žrtava.

Sad nešto razmišljam da bi ovom ugledniku srpske misli i braniocu svega “dobrog” u srpskoj zločinačkoj populaciji trebali kupiti par kilograma ćevapa u Želji na Baščaršiji pa mu poslati da se jadan najede i da više ne sanja ćevape i pivo oko Pere Lukovića i ostalih. A dobro Tošiću što ne bi spominjali Tadića i Dodika? Tadić evo hoda po balkanskim brdima i dolinama šireći navodni mir i dobro, a Dodik kako i sam priznaje radi samo u cilju očuvanja Daytona i onoga što je nenadano dobio od Clintona, Christophera i Holbrooka tamo negdje krajem iste te 1995.-te kad su počinjeni zločini u Srebrenici.

Ovom mesno-pivskom čudaku su se pridružili i vrli komentatori NSFM-a koji su odlučili pozvati na Lukovićevo ubistvo. Tako to rade oni koji ne mogu da se najedu ćevapa i da se napiju dobrog piva pa onda traže smrt onih koji su navodno to “izjeli i popili” i još se usudili da progovore o zločinima velikih heroja poput Dabića-Karadžića, Mladića i ostale vojno-SPC-koljačko-političke sile RS-a. Jadan je srpski narod kad je spao na to da ga brane likovi poput Tošića, Rajka Vasića i dvojca Kecmanović.

Peri, Goranu, Paulini i ostalima samo mogu poručiti da nastave raditi ono što su i dosad radili i da se nastave boriti za istinu i pravdu, zbog njih i onih sličnih njima svijet a pogotovo Balkan mnogo bolje mjesto.